Vincent And The End Of The World [2016]
Dakle, kao što napomenuh, neobičan film o odrastanju koji se, zbog opšte poznatog road-trip storytelling-a, može uporediti sa svojim američkim "prijateljem" Little Miss Sunshine. Kažem američkim jer je Vincent delo u francusko-belgijskoj produkciji i u režiji Christopher Van Rompaey.
Film počinje mračno, pokušajem samoubistva koje, na žalost, nije prvi pokušaj mladog Vinsenta. Njegovo angažovanje je na polju očuvanja ekologije naše planete, on štedi sve oblike energije a oduzimanje sopstvenog života je ultimativno žrtvovanje za dobrobit drugih... bar on to tako vidi. Njegova porodica, naravno, ima drugačije viđenje i Vinsenta "pada" u ruke njegovoj ... tetki Nikol, polu-sestri njegove majke koja živi u Parizu. Nikol je tempirana bomba bez dlake na jeziku i nespojiva kombinacija postaje dalje osnova celog filma...
Scenario nas navodi na čitav spektar karakternih osobina parižanke Nikol (Niki), na njene opscene opaske, grube manire i personaliti koji izgleda veći od života. Situacije u kojima Vinsent biva uvučen, iz njegove perspektive izgledaju totalno surealno i on ponovo dolazi do tačke kada sebi želi oduzeti život.
Lik Vinsenta je, po rečima reditelja, morao da igra mladić, ne stariji do 17.godina, zbog autentičnosti. Zaista, mladi Spencer Boagert se odlično uklopio u celu priču i "ušao" u karakter. Njegovi pokušaji da oduzme sebi život su na neki način i odbijanje da se odraste a, kada se njegov karakter pridoda karakteru "uraganske" Niki, koja je očigledno mentalno zastala u otprilike istom dobu kao i Vinsent, to ludo putovanje postaje zapravo put ka izlečenju.
Žanrovski, film možemo svrstati u dramu ali nikako u njen klasičan domen, jer nigde ne piše da drama mora biti dramatična i teška. Umesto klasika žanra, dobili smo laganu, često vedru i životnu priču. Kontrasti su ono što ovaj film čini posebno zanimljivim.
Film je pokrio i započeo dosta tema, uglavnom kroz socijalnu satiru, neke razvio detaljnije neke ostavio da se razrađuju u umovima gledaoca. Uvek postoji više aspekata, više pogleda na jednu istu stvar i često je pristup stvarima na drugačiji način od uobičajenog svojevrsna borba i kroz to smo svi, manje-više, prošli bar jednom u svom životu.
Opet, iako zvuči kao kliše, kada situacije izgledaju bezizlaznim i kada izgleda da nema rešenja, potrebno je učiniti korak unazad i još jednom razmisliti o problemu. Ma kako mala bila, uvek postoji nada, to malo svetlo negde na kraju tunela. Zato ovaj film ima svoj posebni, dragi, hepiend ...
