Marlon Williams
Make Way For Love
Dead Oceans / 2018
8.0
8

Uprkos klasicnom muzickom obrazovanju koje je stekao na Univerzitetu u Cantenburyju, eklektični muzički uticaji kojima je Marlon Williams bio izložen od detinjstva uspeli su da odnesu prevagu. Prvi band, koji je formirao 2007. godine u svojoj sedamnaestoj, The Unfaithful Ways postigao je znacajan uspeh na New Zealandu i omogucio mladom Williamsu da deli binu sa iskusnim izvođačima kao što su Band Of Horses i Justin Townes Earle.

Ovo iskustvo pokazalo se kao ključno pri susretu sa kolegom kiwi muzicarem Delaney Davidsonom, te su jako brzo počeli da sviraju kao duo i od 2012. do 2014. godine izdali tri toma albuma "Sad But True: The Secret History Of Country Music Songwriting", koji su jako dobro primljeni od strane kritike. Svoj prvi solo album Marlon izdaje 2016. godine za Dead Ocean Records i uspeva da opravda ocekivanja, njegova "Australiana" ima uticaje bluegrassa, Appalachian country-folka i southern gothic folka, uz jak i čist glas koji predstavlja njenu osnovu. 

Na svom drugom solo izdanju Marlon fokus okreće ka svojim emocijama, nastalim nakon raskida veze sa Aldous Harding. Jedna od ključnih pesama je duet sa njom, "Nobody Gets What They Want Anymore", sablasno harmonična, melanholična balada koja je snimljena nakon samog raskida. "Come To Me", "What's Chasing You" i "Beautiful Dress", tri pesme koje otvaraju Make Way For Love imaju sličan senzibilitet, Marlon zvuči kao nežnija polovina Richarda Hawleya"Party Boy" tekstom podseća na country prošlost Williamsa, kao i tempom, ali je po zvuku bliža 50im i Roju Orbisonu. "Can I Call You" ima psihodelični eho kojim se doziva romantična prošlost, dok "I Know A Jewler" odzvanja suptilnim mačizmom Chrisa Isaaka. Poslednja, "Make Way For Love" ponovo slušaoca obasipa osećajem melanholične nostalgije, nalik na soundtrack Twin Peaksa.

Suptilni produkcijski upliv Noah Georgesona (Joanna Newsom, Devendra Banhart) doveo je čitavu ploču do savršenstva stvaranjem retro diskretnog zvuka koji ispunjava i greje prostoriju. 

Osim nekoliko ključnih uticaja koji slušaocu iz prve padaju na pamet, nakon preslušavanja LPja setićete se Jeffa Buckleyja, Scotta Walkera, naravno i Leeja Hazlewooda. Tradicija trubadura duboko je ukorenjena u mladom novozelanđaninu i on se sa njom uspešno poigrava, podižući svoju folk prošlost na jedan viši nivo. 

Preporuka