Fahrenheit 451
Ray Bradbury

Farenhajt 451“ je distopijski roman Reja Bredberija (Ray Bradbury) iz 1953. godine. Radnja je smeštena u neodređenu budućnost u Americi gde su knjige zabranjene zakonom i spaljivane na mestu nalaženja. Naziv upućuje na temperaturu na kojoj je autor smatrao da papir počinje da gori, 451 stepen Farenhajtove skale (smatra se da je prava vrednost između 424 i 475 stepeni Farenhajta, tj od 217 do 246 stepeni Celzijusa).

U radio intervjuu 1956. godine, Rej je izjavio da je roman napisao da bi ljudima ukazao na problem spaljivanja knjiga u to vreme, dok je kasnije izjavio da je želeo da ukaže i na problem masovnih medija i njihov uticaj na društvo, i smanjeno zanimanje za čitanje knjiga. Godine 1954, autor je dobio nagradu američke akademije umetnosti za literauru i „Retro“ Hugo nagradu 2004. godine (jedna od svega četiri knjiga koje su dobile tu nagradu). Roman se smatra jednim od najboljih SF ostvarenja XX veka.

Između 1947. i 1948. godine, Rej je napisao priču „Svetli Feniks“ (Bright Phoenix, koja je objavljena tek 1963. godine), o bibliotekaru koji prkosi „spaljivaču“ knjiga, Glavnom Cenzoru. Interesantn susret sa policijom naterao ga je da napiše i priču „Pešak“ (The Pedestrian), 1951. godine, i tada se u njegovoj mašti javlja ideja da spoji spaljivanje knjiga i totalitarnu budućnost ovih dveju priča, što će rezultirati novelom objavljenom 1951. godine u časopisu Galaktička naučna fantastika, „Požarni brigadir“ (The Fireman). Urednik „Balantin knjiga“ uticao je na Reja da produži priču i tako smo dobili roman „Farenhajt 451“, koji je objavljen pomenute 1953. godine.

 

Pre nego vam opišem radnju, moram vam naznačiti koliko je ova knjiga bitna, i zašto je treba pročitati. Pre svega, roman ukazuje na činjenicu da vlasti žele ljude koji ne čitaju, koji po ceo dan bezumno gledaju televiziju, misle samo o onom o čemu im vlast kaže da treba da misle i veruju samo u ono šta je dozvoljeno. Da, možda se smejete sada, ali pogledajte oko sebe, zapitajte se koliko je takvih ljudi samo kod nas?

Farma, Parovi i slični „rijaliti“ programi jasno utiču na naše društvo i formiranje mišljena stanovništva. Siguran sam da nije tako sa vama koji čitate ovo, ali ja govorim o drugim ljudima, koji slepo veruju režimu i vestima. Rej je još tada uvideo kakve su indicije vlasti te sve to utkao u svoj roman kao upozorenje (očito je vladao veliki strah kod obrazvanih ljudi u to vreme, jer su „Životinjska farma“ i  „1984“ Džordža Orvela izašle svega par godine pre objave „Farenhajta 451“).

U romanu govori o opresiji učenih i obrazovanih ljudi, ne batinama i progonom, već društvenim isključenjem i oduzimanjem načina da se izraze (što je, takođe, prisutno u „1984“). Veoma je interesantan razgovor glavnog junaka i njegovog nadređenog u kome mu on objašnjava kako su knjige „nestale“, ko je za to odgovoran, jer odatle saznajete da je zapravo narod, tj. manjine odgovoran za „propast“ knjiga. Govori mu o tome kako su „časopisi postali kašica za bebe, a knjige se pretvorile u pomije“. Da li vam je to poznato? Niste li svedoci toga svakog dana kada prođete pored kioska?

Propagira se opšta sreća i stabilno društvo, mada „slobodoumni“ građani znaju da to nije slučaj i pokušavaju da se odupru sistemu. Da li vam to zvuči poznato? Da vam neko konstantno govori kako je sve dobro, kako će se živeti bolje, kako moramo verovati u njihove ideje? Jeste li svedoci kasapljenja naučnih knjiga i „krojenja“ istorija i činjenica po volji pojedinca? Postavlja se pitanje, da li je isuviše kasno da se otrgnemo i vratimo na pravi put? Rej nas je upozorio pre više od pola veka, da li ga je neko čuo? Pročitajte ovu knjigu, možda vam otvori oči.

 

Preporuka

Independent movie studio Troma Entertainment - disrupting media
share

share