Govornik za mrtve - Orson Scott Card

Cyborg
Govornik za mrtve (Speaker of the Dead)
Orson Scott Card

„Govornik za mrtve“ predstavlja drugu knjigu u serijalu o Enderu (u originalnoj trilogiji, koja je kasnije proširena na kvintet, gde zauzima treće mesto, posle „Ender u izgnanstvu“) i smatra se delom Govorinikove trilogije (veoma, veoma zamršen serijal, znam, ali sve ima smisla i sve je na svom mestu kada se lepo rasporedi) koju čine „Govornik za mrtve“, „Ksenocid“ i „Deca Uma“, dok svi zajedno čine Ender kvintet kao što sam napomenuo. Dok se „Enderova igra“ više fokusira na Enderovo „školovanje“ i Valentinino i Piterovo putovanje ka uglednim političarima, Govornik se može smatrati pretežno filozofskom knjigom koja za cilj ima iskupljenje i novu nadu. Poput prve knjige, i ova je nagrađena Nebula i Hugo nagradama i smatra se jednom od lektira naučne fantastike.

Radnja „Govornika za mrtve“ dešava se približno tri hiljade godina posle rata sa Formiksima, ali zbog relativističkih uslova putovanja Ender ima 35 godina. Originalno, poslednje poglavlje „Enderove igre“ bilo je jedino objašnjenje šta se dešavalo za tih par godina dok ne započne radnja Govornika, dok sada postoji veliki broj knjiga i priča koje prate dešavanja između njih, bilo paralelne bilo direktne prirode (paralelne trilogije, prikveli, dopunske priče, dodatna izdanja). Kard nije želeo da iskoristi svemirska putovanja poput onih iz Ratova zvezda gde dolazi do savijanja prostor-vremenskog okvira – hiperskok, što rezultira putovanjima brzinom svetlosti i primenom Ajnštajnove teorije relativnosti.

 

Ender, sada pod pravim imenom Endrju (Andrew) putuje svemirom u ulozi govornika za mrtve, pokreta nastalog na prvoj koloniji, (Upozorenje, dalji tekst sadrži SPOJLERE!!! u vezi sa prvom knjigom) gde je originalni Govornik pisao o uništenju insekata, vrstama oblika života koje možemo očekivati da sretnemo i razlozima zašto je Ksenocid užasan zločin kao i o Hegemonu Piteru Viginu, pod nazivima „Kraljica Matica“ i „Hegemon“.

Govornici su postali neka vrsta religije, iako oni sebe smatraju van relegijskih normi i imaju dozvolu uslaska na bilo koju koloniju sa koje je upućen poziv. Radnja se primarno dešava na Luzitaniji, u brazilskoj katoličkoj koloniji koja je naselila ovu planetu (ime potiče od drevnog imena za Portugal). Ubrzo po formiranju kolonije otkrivaju novi inteligentni oblik života, domoroce ove planete koji izgledaju kao zemaljski prasići, te ih nazivaju pekenjinosi (svinčići).

Kongres Zvezdanih puteva koji nadgleda i upravlja kolonijama izdaje strogu naredbu da se pekenjinosima ne sme nauditi i odlučuje da počne sa istraživanjem, te formira ksenološku stanicu na Luzitaniji. Ono što tada nisu znali je da je planeta dom veoma opasnog virusa, Deskolade koja je poput kuge pretila da istrebi koloniju. Dvoje ksenobiologa, Gusto i Sida pronašli su „lek“ koji omogućuje stanovnicima da žive sa Deskoladom ali umiru od posledica virusa.

Bivaju proglašeni svetcima ove kolonije ali to malo znači njihovoj ćerki, Novinji. Ksenolog Pipo usvaja Novinju posle nekoliko veoma mučnih godina i svet se vraća u „normalu“ za malu zajednicu koja ima zadatak da uči od pekenjinosa ali da ni na koj način ne učestvuje u njihovom razvoju. Novinja i Pipov sin, Libo koji prati očeve stope i postaje ksenolog postaju veoma bliski i život na Luzitaniji lepo teče za porodicu Figeira sve dok posle jednog Novinjinog otkrića Pipo ne pronikne u tajnu svinčića (koju nije podelio ni sa kim).što rezultira njegovom smrću. Slomljena, Novinja u bolu zove Govornika da otkrije i govori smrt Pipa, čoveka koji joj je postao drugi otac. Ali kako je ona mogla znati da će se njenom pozivu odazvati prvi Govornik, Ender Vigin?

 

Preporuka