Kasey Musgraves - Golden Hour [2018]

Kasey Musgraves
Golden Hour
MCA Nashville / 2018
5.8
5

„Ne trudi se da osvetliš tamu, već da svetlo učiniš još sjajnije“, pročitao sam ovo još u svojim tinejdžerskim danima, ne sećam se više gde. Ovaj moto mogao bi se primeniti na bilo šta i bilo gde, i donekle se njime vodimo kada vršimo izbor onoga o čemu pišemo u FatHipsteru.

Naravno da tokom godine preslušamo i pogledamo mnogo toga o čemu nema baš mnogo dobrog reći trudimo se da to zaboravimo  i skrenemo pažnju na ono što se nama dopada. Ipak kada dođete do albuma, koji bezrezervno dobija dobre kritike, toliko dobre da pomislite da imate remek delo koje će odmah zacementrati mesto u istoriji muzike, uzmete sa velikim nestrpljenjem da ga poslušate.

Nakon prvog slušanja osetite da nešto tu nije kvrcnulo kako treba.  Ok,  dešava se, ima albuma kojma treba više vremena. Pa preslušate još jednom i još jednom i još jednom i onda odustanete.

U redu, ukusi su različiti, nepovratno ste izgubili par sati života, vreme koje je moglo biti utrošen na neku bolju muziku. A tako vam i treba kada ne proverite pre slušanja, a već sama visoka ocena na muzičkom portalu koji je nekada najvišim ocenama  častio Animal Collective, Arcade Fire, The National, Sufjana Stevensa dok su poslednjih godina to Lorde, Taylor Swift, Kanye West, Justin Timberlake, Beyonce, bila je dovolja da upali crvenu lampicu.

 

Album o kome govorim je album „Golden Hours“, četvrti u karijeri američke country (ovo country uzmite sa velikom rezervom, bar što se ovog albuma tiče) pevačice Kasey Musgraves.

Da budem iskren, nikada pre nisam čuo za nju pre svega jer njeni albumi nikada se nisu upadali u sferu muzike koju pratim, čak ni kao indie folk ili alternative country, ili pak neke manje komercijalne forme countryja. Iz njene biografije možemo saznati da je rođena u Teksasu pre 29 godina i da je pažnju na sebe skrenula učešćem u zabavnom tv programu „Nashville Star“, očigledno nešto poput „Idola“ u kome se izvodi samo country muzika.

Prva pesma „Slow Burn“ bar u samom početku, samo sa vokalom i akustičnom gitarom, može zaličiti na punokrvni country. Ali odmah od sledeće „Lonely Weekend“ postaje jasno da je album papazjanija svega i svačega, popa, neke blage elektronike tu i tamo, pa čak do dance popa u „High Horse“.

Golden Hours“ je savršeno odsviran, aranžiran i produciran, toliko savršeno da je savršeno dosadan. Glas Kasey Musgraves je kristalno čist i toliko običan da imate utisak da svake godina onako usput čujete bar po desetak pevačica koje po ničemu ne možete razlikovati jednu od druge.