Charlie Haden and Hank Jones
Come Sunday
EmArcy / 2012

Okolnosti pod kojima prvi put čujemo neku muziku i te kako ima udela u načinu na koji ćemo je doživeti. Ovu tvrdnju ću pokušati da potkrepim ilustracijim iz ličnog primera. Naime, te zime 2012.godine, zaputio sam se u jednu poslastičarnicu blizu hotela “Park”, a sve u cilju da kupim čokoladni kolač “za poneti” dragoj osobi koja je tog dana rešila da ne izlazi iz toplog doma.

Uz sebe sam imao malu elektronsku napravu na kojoj se nalazilo nekoliko svežih albuma koje još uvek nisam preslušao. Stavio sam slušalice na uši, izabrao album “Come Sunday” i pritisnuo dugme “play”. Dan se pretvarao u veče, susnežica u krupan sneg, a fasade starih zgrada u ulici Svetozara Markovića zasijale su nekim čudnovatnim svetlom.

Ljudi koji su užurbano napuštali svoja radna mesta verovatno nisu videli vejavicu i te stare zgrade istim očima kao ja, a pretpostavljam da je jedini razlog tome što u njihovim ušima nije bio zvuk drevnog kontrabasa Čarlija Hejdena i još drevnijeg klavira Henka Džonsa. Ne verujem u magiju, ali ako ona postoji, mislim da joj nikad nisam bio bliži nego to veče.

Come Sunday” je drugi album koji su zajedno snimili Čarli i Henk, legende džez muzike. Taj prvi, “Steal Away”,  objavljen je 1995.godine, a ovaj 10. januara 2012.godine. Oba sadrže kompozicije inspirisane duhovnom muzikom i na oba preovlađuju gospel tradicionali.

Come Sunday” je u isto vreme toliko nežan, romantičan i zavodljiv, da je u stanju da otopi srce i najljućeg ateiste (možda baš onog koji će te večeri uživati u onom čokoladnom kolaču). Ako neko zna kako da se uz pomoć muzike poigra sa našim emocijama, to su ova dva stara vuka - u momentu kada je album sniman 2009. godine, Čarli je imao 72, a Henk 90 godina.

Bez komplikovanih improvizacija, bez potrebe da dokažu ikome bilo šta, ova dva umetnika su snimila jedan od najemotivnijih i najintimnijih džez albuma u novije doba. I sve to samo uz stari klavir i kontrabas. Na žalost, Henk je preminuo samo nekoliko meseci nakon što je snimio “Come Sunday”, sredinom maja 2010. godine a Čarli u leto 2014.godine. S obzirom da je u jednom od poslednjih intervjua rekao kako je “svestan da je njegovo vreme prošlo i da se oseća spremnim da ode kod boga”, uopšte ne sumnjam da je nakon ovakvog albuma imao doček kakav mu i dolikuje.

Iako mi se čini da “Come Sunday” najbolje “ide” uz zimu, sneg, noć, sveće i intimnu atmosferu, sasvim sam siguran da će vas njegova lepota opčiniti pod bilo kojim okolnostima. Bez obzira da li ste vernik ili ateista, da li volite džez ili ne, da li imate 18 ili 88 godina, da li vam je život veseo ili tužan – pokušajte da dođete do ove ploče. Slušajući je, velike su šanse da ćete osetiti iskrenu radost življenja…a složićete se, takve ploče se ne objavljuju svaki dan.