Brave New World [2020]
Kada sam prvi put pročitao roman „Vrli novi svet“ (Brave New World) Aldousa Huxley-a, budući da je napisan 30t-ih godina prošlog veka, bio sam zapanjen vizionarstvom ovog pisca. „Vrli novi svet“ je bio savršena slika i kritika bezdušnog sveta u kome sada živimo.
Kada se prihvatite da ekranizujete jedno tako kompleksno književno delo morate biti veoma pažljivi, kako biste jasno preneli sve one delikatne ali veoma jasne poruke koje autor šalje. Huxley-jev roman je tada, 30-ih godina prošlog veka, bilo nešto potpuno novo, mada i danas deluje veoma sveže, i povrh svega i dalje jedno veoma hrabo delo. Sa druge strane tv serija „Brave New World“ u produkciji Peacock streaming servisa niti je nešto novo, a daleko od toga da ima ičega hrabrog u tv adaptaciji.
Radnja se smeštena u distropijsku budućnost, u Novom Londonu. Svet koji znamo je doveden do kataklizme i na njegovom pepelu nastalo je novo, sterilno društvo, srećnih i zadovoljnih ljudi. Ali da li je baš tako?
Sa tehničke strane, vizuelno „Brave New World“ je deluje veoma, veoma dobro. Scenografija Novog Londona deluja zaista impresivno. Kostimografija i izbor glumaca su takođe veoma dobri. Novi London je prepun mladih i lepih ljudi koji jedino misle na zabavu i zadovoljenje svojih bazičnih instikta. Tu se Jessica Brown Findlay kao beta Lenina Crowne i Harry Lloyd kao neprilagođeni alfa Bernard Marx savršeno uklapaju u viziju koju je Huxley imao o svojim likovima. Alden Ehrenreich kao John the Savage je još jedan pun pogodak, kao i Demi Moore u ulozi njegove majke Linde. Naravno ni ova serija ne može proći bez gender-swap uloga pa imamo da je Helmholtz Watson, postao Wilhemina „Helm“ Watson (Hannah John Kamen), ali to manje više, postaje nesrećni standard u današnjoj produkciji. Sa ovakvom glumačkom ekipom ne može biti promašaja, bar što se glume tiče, pa sve pada na pleća scenarista i režisera. I upravo na tom polju ova tv serija pada.
Samo društvo Novog Londona podeljeno je na klase, koje se dobijaju genetskim inženjeringom, pri stvaranju embriona, dok se deca rađaju kao klonovi u nekim mašinama, jer onaj „staromodni“ način stvaranje dece je odavno prevaziđen u novom društvu. Na samom vrhu socijalne lestvice su alfe i bete, a na samom dnu epsiloni, koji su ništa drugo do puki robovi.
Zadovoljstvo među stanovnicima ovog grada i strikno kastinsko uređenje održava se pre svega konstantnom i obaveznom medikacijom raznoraznim šarenim pilulicama (soma), svakog stanovnika od alfe do epsilona.
Negde u Americi, pak, postoji kutak, nešto kao zološki vrt ili zabavni park, u kome ljudi još uvek žive kao u XX veku. Na takvo mesto stanovnici Novog Londona idu na odmor i upravo na tom mestu Lenina i Bernard upoznaju Johna.
Huxley-ev roman bio je hrabra kritika kapitalističkog uređenja u povoju, za koje je naslutio da će svojom nezasitošću, korupcijom i pohlepom dovesti civilizaciju na rub propasti, što je sada u XXI veku postalo itekako jasno.
Huxley je neverovato tačno predvideo užasno konzumersko društvo u kome sada živimo, zasnovano na bezočnoj kupovini stvari koje nam nisu potrebne, pa sve do potrebe jednog takvog društva da duhovnu prazninu koju stvara u ljudima popunjava medikamentima i potrebom da nam, kroz medije, a u novije vreme kroz socijalne mreže, zatim kroz teror političke koreknosti određuje treba da osećamo, kako treba da se osećamo i šta da mislimo.
Tv serija je prepuna eksplicitnih orgija, kojima se na veoma banalan način želi predstaviti emotivna otupljenost pripadnika društva Novog Londona nasuprton jednoj veoma kompleksnoj studiji istog tog društva u romanu. Ljudskim društvom ili novom civilizacijom upravlja veštačka inteligencija, koju je pak projektovao čovek. Ja ne znam šta to goni scenariste da smatraju da su dovoljno komepetentni, čime su zaslužili da sebe smatraju dovoljno vrednim, ili pak, odakle im hrabrost, da prilikom adaptacija na ovaj način kasape kultna literarna dela.
"Brave New World" je veoma lepo upakovana ala Matrix/Westworld limunada, u kojoj je ekipa koja stoji iza ove tv serije, sve što ne valja u našem društvu, svalila na veštačku inteligenciju, abolirajući na taj način ljudski rod, njegovu pohlepu, sebičnost, korumpiranost, kao i bezočnost preovladavajućeg kapitalističkog sistema.
Da iza ovog ostvarenja ne stoji ime Aldousa Huxleya, ova tv serija bila bi još jedno ostvarenje za jednokratnu zabavu i ubijanje vremena, nešto poput jeftinih konzumerskih proizvoda tipičnih za današnje društvo a koje je Huxley veoma lepo opisao u romanu "Vrli novi svet". Ali kako iza ovog tv ostvarenja stoji i ime pisca, ali i njegovog dela, kao literarnog predloška, ono ne predstavlja ništa više od bezočne pljačke jednog kultnog književnog dela.
