KLASIK DANA: The Velvet Underground & Nico - The Velvet Underground & Nico
Prvi album legendarnog američkog rokenrol benda iz New Yorka – the Velvet underground, kontroverzna, provokativna i veoma uticajna ploča, pojavio se u proleće 1967. godine, tačnije 12. marta te godine( sniman od aprila do novembra 1966., u studijima Scepter, Manhattan, New York, TTG, Hollywood, California & Mayfair, Manhattan, New York), u dosta ’’nezgodnom“ trenutku kada se rock and roll američke Zapadne obale okretao ’’make love, not war, flower-power“ filozofiji življenja i razmišljanja, pogleda na svet koji je kroz ’’moć“ cveća, mir i ljubav težio opštoj svetskoj, antiratnoj ’’nirvani“, trenutku koji je Velvete prikazao kao suštu suprotnost kolektivnom hipi snu - kao opake, mračne i sarkastične otpadnike od opšte sreće. Baršunasto podzemlje je naravno imalo svoj ugao gledanja, iznevši na svetlost dana mnogo surovije i iskrenije, nikako zamagljene i iskrivljene slike sveta...
Bilo je to remek- delo krajnje autentičnog benda koji su 1965. godine osnovali Lou Reed i Sterling Morrison, studenti sa ’’Syracuse university“, i Velšanin John Cale, stipendista Eastman konzervatorijuma, koji je u to vreme svirao električnu violu u eksperimentalnom sastavu LaMonte Younga, baveći se avangardnom muzikom. Za bubnjara su pozvali Maureen Tucker, i prozvali se po naslovu sado - mazohističkog romana Mike Leight - The Velvet underground.
U konačnoj postavi: Lou Reed - gitara, vokal, John Cale - bas, viola, Sterling Morrison – gitara i Mareen Tucker - bubnjevi, bend kreće u mukotrpni proboj, postavši kroz vreme koje je dolazilo presudan njujorški sastav, za čiji se rad zainteresovao Andy Warhol, pionir i ikona pop-art škole. Warhol ih uključuje u svoj multimedijalni šou The Factory, a potom ih vodi na svoj putujući ’’the Exploding plastic inevitable“šou, nakon što im je pridodao pevačicu Nico( Christa Paffgen, fatalna i kontroverzna nemačka pevačica, tekstopisac, model i glumica, potom klasična fatalna žena rokenrola kojoj nisu odoleli ni Bob Dilan, Džim Morison, Brajan Džouns...), rođenu u Zapadnoj Nemačkoj...
"Kao vrsni poznavalac i medijski manipulator, Vorhol je vrlo rano uočio ogroman potencijal pop i rock muzike. Potpomaganjem rock grupe The Velvet Underground, Vorhol je izveo jedan od najvećih a najnepriznatijih uticaja na svet pop muzike.Vorhol je još u ranim šezdesetim drugovao sa avangardnim muzičarima La Monteom Jangom i Marianom Zazelom. A s njima je svirao i Džon Kejl( John Cale jedan od članova osnivača the Velvet underground). Vorhol je dobro poznavao Valtera de Mariju, konceptualnog umetnika koji je lupao bubnjeve u grupi koju su činili Lu Rid i Džon Kejl – rana inkarnacija Velveta – pod imenom The Primitives.
Prema rečima Džerarda Melange, Vorhol je u jednom trenutku nameravao da osnuje sopstvenu rock grupu zajedno s Jangom, Zazelom, De Marijom i Pet Oldenburg, suprugom drugog poznatog pop art umetnika Klisa Oldenburga. Koliko god se to činilo neverovatnim, ipak je ostalo samo na ideji. Ali to pokazuje da je Vorhol bio u bliskoj vezi sa rockom. Od 1963. počeo je planirati multimedijalni šou uz učešće žive muzike, plesača, filmskih projekcija. Džerard Melanga upoznao je Vorhola sa Velvet Underground. Prvi su ih put zajedno gledali 1965. u Cafe bizzare, gde je Melanga, obučen u crnu kožu, uz njihovu muziku izvodio ekstravagantni ples bičem. Vorholov mixed media show - Neizbežna plastična eksplozija(The Exploding plastic inevitable)prvi put je izveden u Dom teatru 1966. godine. Ponekad bi i pet filmova bilo prikazivano simultano duž svih zidova i na tavanici, ponekad bi se članovi grupe V.U. obukli u belo, a filmovi su projektovani po njima...
Bilo je to vreme kada je cela ekipa koja se okupljala u Fabrici, naveče odlazila u sada čuveni klub Max’s Kanzas city. Nekoliko godina kasnije V.U. će snimiti čuveni živi dupli album upravo u ovom prostoru. Vorhol je tamo imao otvoren račun i plaćao je oko 3000 dolara mesečno. Debora Hari, kasnije čuvena pop zvezda(bend Blondie), tada šankerica u ovom klubu, jednom je rekla da je Vorholovo društvo bilo skup najčudnijih tipova, ali oni nikada nisu za sobom ostavljali tragove...
Sledeće dve godine V.U. proveli su u Fabrici gde su svakog dana održavali probe. Tu su i nastale gotovo sve kompozicije za njihov prvi album - Velvet underground and Nico, produced by Andy Warhol. Za ovu ploču Vorhol je napravio omot – čuvenu Bananu – i tako uspeo da ostvari san svih pop art umetnika a to je da svoj rad prezentiraju stvarno masovno. "
Momčilo Rajin, rok novinar i publicista
