Pulp - More [2025]

Jun 24, 2025

Pulp

More

Rough Trade / 2025

Pulp se vratio posle skoro četvrt veka – tiho, ali sa stavom. Album "More" nije pucanj u prazno niti pokušaj da se uhvati poslednji voz slave. Ovo je ozbiljna ploča, zrela i promišljena, svedočanstvo jednog benda koji zna da više nema šta da dokazuje, ali još ima šta da kaže.

Od prvih taktova pesme “Spike Island” jasno je da se ovde ne jurca za prošlim vremenima, već se sabira ono što je ostalo. Jarvis Cocker peva sa iskustvom čoveka koji je prošao put od dečačkog snevača do promatrača iz senke. „Rođen sam da nastupam“, kaže, ali bez nadmenosti – više kao konstatacija, sa blagim osmehom koji zna da to više nije ceo njegov svet.

Muzika je bogata i slojevita. U “Tina” se čuju eho starih ljubavi, kroz ritmove koji podsećaju na stare filmske špice iz sedamdesetih – tu ima i soula, i blagog džeza, ali najviše ima jedne tihe tuge za nečim što se više ne vraća. “Got to Have Love” donosi ritmove koji mirišu na Mediteran, sa toplinom i čežnjom, ali i rečenicom koja udara pravo u stomak: „Bez ljubavi, sve ostalo je samo privid bliskosti.“ Tu se ogleda ceo ton albuma – pomirenost, ali bez rezignacije.

U pesmi “Grown Ups” Jarvis ispisuje dnevnik odraslog čoveka koji se pita kako je sve to ispalo – nekad su ga brinule bubuljice, danas bore. Nema patetike, samo jedna tiha istina koja je zajednička mnogima. “My Sex” je pesma puna humora i gorčine, ogoljena i bez stida – kao da se smeje sopstvenim slabostima, znajući da više ništa ne mora da krije.

U drugoj polovini albuma, “Background Noise” i “The Hymn of the North” donose setnu notu sećanja. Ovde se Pulp vraća svojim korenima, severu Engleske, ali ne kroz romantizaciju. To su slike praznih fabričkih hala, tišina u gradovima gde su nekad brujale mašine. Ipak, kroz sve provejava toplina, onaj osećaj zajedništva koji ostaje kad se sve drugo rasprši.

Završna pesma, “A Sunset”, deluje kao tiha oproštajna poruka. Melodija je nežna, jednostavna, a poruka jasna – čak i kad dan odlazi, uvek ostaje mogućnost za pesmu. Ne moraš da pevaš glasno – dovoljno je da pevaš iskreno.

Album "More" nije zamišljen da impresionira, već da razgovara. Nema hitova koji će se vrteti na radiju, ali zato ima pesama koje ostaju u čoveku, koje tiho odzvanjaju dok hodaš sam ulicom ili gledaš kroz prozor autobusa.

Pulp ovde ne pokušava da rekreira svoju mladost – oni je komentarišu, sa distance, ali i sa toplinom. Ovo nije album koji se pravi da bi se podsetili ko su nekad bili, već da bi rekli ko su sada. I baš zato deluje snažno – jer ne glumi ništa.

U vremenu kad se sve meri klikovima i algoritmima, "More" je retkost: album koji ne viče, već govori, i to glasom koji se ne zaboravlja. To je Pulp koji je preživeo, sazreo i odlučio da se ne vraća unazad – već da stane, pogleda oko sebe i kaže: „Eto, to smo mi. Možda nismo isti kao pre, ali još smo ovde.“