Jedna od mnogobrojnih stvari zbog kojih volimo muziku jeste činjenica da nas ona podseća na trenutke koje su se desili u daljoj ili bližoj prošlosti. Dovoljno je da pritisnete ono dugme “play” i u tili čas će početi da vam naviru raznorazne slike.

Bez obzira da li na tim slikama vidite ljubav koja je nekada cvetala između vas i neke osobe, ili ludu i pomalo izbledelu noć na srednjoškolskoj ekskurziji, ili se sećate dalekih mesta na kojima ste bili pre mnogo godina, nema sumnje da je okidač takvih sećanja melodija koju vezujete za određeni period života. Međutim, da li je moguće da vas neki album koji prvi put čujete podseti na one dane kada niste imali pojma da ta ploča uopšte postoji?

Još jedno proleće se lagano uvuklo u naš život, a iskustvo me podseća da sam upravo u tom godišnjem dobu bio svedok nekih čudnovatih životnih situacija koje su se graničile sa magijom. Iako današnja tema nema nikakve veze sa onostranim pojavama, ona se oslanja na malopre pomenutu, teško objašnjivu sponu između sećanja i melodije koju čujete prvi put.

Mada, kada bolje razmislim, melodije o kojima ćete čitati u ovom tekstu krasi tako retka vrsta lepote, da nisam baš sasvim siguran da u njihovo pisanje nisu umešali prste neki čarobnjaci.

 

Preporuka

Retko se dešava da neko uloži vanserijski trud u rad na nekakvom best off remix albumu. Ovde u svakoj sekundi osećate pedantnost i preciznost, kao i rad uložen da svaka poznata kompozicija zvuči za nijansu drugačije od orginala.
share
share