Bohemian Rhapsody [2018]

Bohemian Rhapsody
GK Films, New Regency Pictures, Queen Films Ltd
Režija: 
Bryan Singer
Scenario: 
Anthony McCarten (story by), Peter Morgan (story by)
Zemlja proizvodnje: 
UK | USA
Jezik: 
English
6.0
6

Boemska rapsodija (Bohemian Rhapsody), film, ne pesma, jeste biopik sasvim dostojan svih peripetija i javašluka koji su pratili celokupan kreativni i produkcioni proces.

Da li ovo iznenađuje? I ne baš, imajući sve okolnosti i detalje u vidu.

Zamislite da imate 12, 13 godina, i da ste čuli za neki bend koji je stvarao mnogo pre no što ste se rodili. Slušali ste o njihovoj slavi, pesmama, uspehu, i naprasno odlučite da umesto da slušate albume ili čitate kritike i recenzije, odgledate upravo snimljeni biopik o njihovoj karijeri.

E, baš tako izgleda Boemska rapsodija, biopik o Frediju Merkjuriju i grupi Queen, film pravljen za nove genercije klinaca, sve u svrhu očuvanja mita o stadionskim rokenrol monstrumima iz prošlog veka.

Šteta, jer je Queen iz mnogo razloga važan šraf u istoriji rokenrola.

Verovatno su Rodžer Tejlor i Brajan Mej, bubnjar i gitarista benda, kao nastavljači kakvog takvog koncertnog opusa nakon Fredijeve smrti, imali u vidu status i mit sastava, kada su sa projekta otkačili Sašu Barona Koena, komičara koji je figurirao kao sjajno rešenje za naslovnu ulogu.

Da nevolje budu još veće, usled snimanja smenjen je i reditelj Brajan Singer, a njegovo mesto je došao Dekster Flečer. Ni jedno od ta dva imena nije obećavalo prostojan film, a sve je ukazivalo na to da Tejlor i Mej iz senke kontrolišu unapred zacrtan plan – da umesto kontroverznog i memorabilnog omaža velikoj karijeri, dobijemo blagu, skoro familijarnu viziju Fredijevog života.

Međutim, da bismo imali smislenije zaključke, bitno je znati ko su bili Queen i kakav je njihov realan uticaj na trendove sedamdesetih godina.

U fokus priče stavlja se kompozicija Bohemian Rhapsody, Fredijeva saga o oslobađanju od potisnutog seksualnog opredeljanja i ličnih frustracija nastalih konzeravativnim načinom odrastanja. Višedelna, fragmentarna struktura kompozicije u svom centralnom fokusu ima horsko-operski segment, pokriven falsetima i izuzetnim višeglasjem pre svega Tejlora, Merkjurija i Meja. U filmu se skreće pažnja na problem oko dužine kompozicije (6, umesto standardna radijska 3 minuta), i veliča se operski deo kao nešto neviđeno do tada na rokenrol sceni, i stvar koja je imala nekakav značajan uticaj na muzičku scenu. Indirektno možda, direktno ne.

Iako hit, pre svega zahvaljujući didžejevima širom Evrope, a kasnije vaskrsli hit zahvaljujući filmu Vejnov svet, Boemska rapsodija je primer koji ne potvrđuje pravilo da su i tada, a naročito u dekadi koja je usledila, top-listama vladali pop hitovi sa prežvakanim harmonijama i maksimalno ispeglanim vokalnim solistima.

Tu su mogli autori mnogo bolje. Iako Queen nije izuzetak – njihovi hitovi su u dobroj meri najava pop industrijalizacije osamdesetih, oni su imali specifičan kempi, kičasti šmek, kako na nastupima, tako i u samim kompozicijima, koje su mahom reprezent kreativne raznolikosti samih autora. Nastupi su, naravno, bili definisani Fredijevom teatralnom pojavom i izuzetnim glasom.

Ali, šta je ono što film ne prikazuje, osim što autori žele da poentiraju na slavi benda i Fredijevoj ekscentričnoj pojavi?

Preporuka

share