Father John Misty - Chloë and the Next 20th Century

Father John Misty
Chloë and the Next 20th Century
Sub Pop / Bella Union / 2022
9.3
9

Josh Tillman, pod imenom Father John Misty, je sa svakim svojim novim albumom kretao u naizgled, jednu novu muzičku avanturu. Ovakvi koraci u karijeri mogu da budu mač sa dve oštrice.

Sa jedne strane muzički eksperimenti mogu se završiti loše, ali mogu i biti prava remek dela. Sa svih svojih prethodnih čertiri albuma Tillman je uspevao da pravi snažne iskorake na pravom putu i objavljivao veoma dobre albume. Sa petim albumom „Chloë and the Next 20th Century“ Tillman je napravio još jedan, naizgled, „leap of faith“ i zašao u za njega novu muzičku teritoriju koja donosi raskoš filmske muzike zlatnog doba Holivuda od 30ih pa do 60ih godina prošlog veka, vuče inspiraciju od jazza, swinga, bossa nove pa do pop i folk muzike 70ih.

Pa ipak, ako njegovu muziku svedete na sam kostur, recimo vokal i akustičnu gitaru, tu Tillman nije puno toga menjao. I dalje su prisutne karakteristične melodije i vokalni aranžmani, što se može zaključiti ako odmah nakon poslednje pesme albuma „Chloë and the Next 20th Century“ nastavite recimo sa „Fun Times in Babylon“ sa debi albuma „Fear Fun“, ista bi se svojom atmosferom veoma dobro uklopila u peti album.  Talenat i kreativnost Tillmana ponajviše leži u njegovoj sposobnosti, da na svakom novom  albumu uspeva da svoju muziku zaodene u poptuno novo ruho, a opet da ne izgubi ni najmanje od svog prepoznatljivog muzičkog izraza.

Muzika naravno prati stihove začinjene Tillmanovim britkim i ciničnim seciranjem socioekonomske slike modernog društva, ljubavi i emotivnih veza i sve to praćeno zdravom dozom mračnog humora.

Na prethodna dva albuma, Tillmanovi stihovi su više bili zaokupljeni ozbiljnim problemima koje pritiskaju moderno društvo, post apokaliptičnim vizijama budućnosti ali i Tillmanovim ličnim demonima, „Chloë and the Next 20th Century“ sa druge strane mnogo više je vezan za specifične karaktere čije životne priče Tillman donosi svojim stihovima.

Lagana, ali u isto vreme teatralna zvučna paleta pesme „„Chloë“, vodi nas u big band jazz/swing vode prve polovine prošlog veka. Sama pesma sazdana je od puno savršeno aranžiranih zvučnih slojeva, na samom dnu, kao temelj je ritam sekcija i lagana gitara, da bi odmah iznad to prekrili odlični gudački aranžmani, i sve je to maestralno ukrašeno zvučnim ornamentima koji se smenjuju, od klavira, duvačke sekcije, ksilofonom i  neodoljivim fagotima, majstorski podvučeni odličnom produkucijom Jonathana Wilsona i samog TIllmana. Stihovi su  prava suprotnost lepšavoj atmosferi muzike i donose priču o bogatoj devojci iz višeg staleža koja se završava njenim samoubistvom i su pravi reprezent Tillmanove oštre kritike društva čak i kroz sudbine protagonista svojih pesama.

Preporuka

share
share