Naivan. Super, Erlend Lu

 

Stari, dobri Erlend Lu! I prva njegova knjiga koju sam pre desetak godina pročitala i koju, eto, ne prestajem da volim i opet joj se vraćam. Kako je ovo jedna knjiga koja je puna preispitivanja ali i nesvakidašnjeg optimizma, mislim da je idealna da je sada pomenem, kada se i sami, hteli ne hteli, preispitujemo i kada nam je optimizam i blagonakloni smešak sve što nam možda treba.

Ova knjiga je jedna mala filozofija o dvadesetpetogodišnjem mladiću, koji pomalo uplašen pred životom, provodi dane u stanu svog uspešnog starijeg brata. Našavši se pred svojevrsnim „zidom“ pred kojim se svi po nekad nađemo, naš mladi narator u knjizi razmišlja i promišlja o životu, sitnim stvarima ali i o njegovom smislu. On promišlja na način koji je u svojoj jednostavnosti duboko dirljiv i tako nam lagano opisuje krhkost i nežnost spojene u misiji da se pred životom bude dorastao.