U neke pesme se jednostavno zaljubiš u prvih sedam sekundi. U trenu osetiš da je stvorena za tebe – privuče te poput nekih ljudi na prvi pogled, na prvi zvuk glasa ili prvih nekoliko nota, u ovom slučaju odsviranih na Vox gitari sa dvanaest žica.

(Ista gitara je korišćena u uvodu jedne od najužasnijih pesama u istoriji sveta.
Nije, dakle, do instrumenta.)

Privuče te toliko snažno da zauvek zapamtiš mesto i vreme prvog susreta.
Frekvencija Radija Studio B, godišnja lista “100 veličanstvenih”, početak januara 1986, oko 22h.

*

Tih godina sam imao ritual. Dečački zaljubljen u muziku, i svestan da mi ona pruža mnogo radosti, danima sam se pripremao za godišnju listu “100 veličanstvenih” koja je emitovana prvih dana januara na Studiju B.
Emisija je uvek trajala oko dvanaest sati.

Znajući da će u tih 100 biti mnogo pesama koje bi valjalo preslušavati opet i opet, i da ih nema u prodavnici ploča - danima pre toga sam ‘pripremao kasete’, kojih nikada nije bilo dovoljno – i razmišljao šta obrisati ili presnimiti, a da bih imao dovoljno traka na koje ću snimati pesme sa ove liste.
Bilo mi je jasno da o muzici, generalno, znam baš malo, i da mi je glava već puna pesama kojima ne znam ime, ali mi se dopadaju.
Zbog toga ću stiskati ‘record’ na kasetofonu posle svake najave, a do polovine pesme ću već proceniti da li snimanje zaustavljam i premotavam traku natrag, ili snimam pesmu do kraja, nadajući se da voditelj neće utrčavati pre njenog kraja, i da je neće prekinuti reklamom, ili džinglom.

The Killing Moon” je na prvo slušanje zvučala kao nešto što oduvek znam,
iako smo se te večeri prvi put sreli.
To je, valjda, sudbina.

*

Može li genijalno delo nastati iz naizgled nepovezivih elemenata?
The Killing Moon” je dokaz da su čuda moguća. Za njen nastanak zaslužni su – između ostalog - jedan san, jedno letovanje u Rusiji, balalajka orkestar u holu hotela, i Dejvid Bouvi.

Preporuka

share

share