His Dark Materials [2019]
Kada sam pre desetak i više godina naišao na vest o napadima sveštenika i vernika hrišćanske crkve (potpuno nebitno koje, meni kao ateisti sve su potpuno iste) na film “The Golden Compass”, koji je sniman po prvom romanu u trilogiji “His Dark Materials” (“Njegova mračna tkanja”) britanskog pisca Phillipa Pullmana, to je naravno probudilo želju da, ne samo pogledam film, već i pročitam romane. Moram da priznam da veoma radoznalo pratim napade raznih religijskih grupa, na književna, filmska, muzička i uopšte umetnička dele, jer se, iz mog iskustva često pokazalo da su takvi napadi veoma dobra preporuka. Upravo takvi napadi učinili su da da pročitam romane o Harry Potteru, koji me nisu preterano nisu preterano zanimali pre toga, a zatim pogledam i filmove, i uopšte se nisam pokajao. Ove godine sli;na hajka digla se u raznim medijima i socijalnim mrežama i protiv odlične tv serije "Good Omens", adaptacije istoimenog romana Terry Pratchetta i Neila Gaimana.
Trilogija “His Dark Materials” su sasvim pristojni romani naučne fantastike. Neki ih vide kao oštru kritiku religija, dok ih neki vide kao kritiku dogamtizma i fanatizma u tumačenju religijskih učenja. Kako god, pomenuti film “The Golden Compass” iako je imao zvezde poput Nicole Kidman, Daniela Craiga, Eve Green i fantastičnog Sama Elliotta. Nakon pomenutih napada, protesta i svakavih drugih gluposti, ostao je kao jedini film iz planirane trilogije. Sve do ove godine kada je koprodukcija NBO i BBC objavila novu adaptaciju romana ali ovog puta u vidu tv serije.
Brutalni eksperimenti nad decom, sve u ime vrhovnog autoriteta (možete lako pogoditi ko je to) su predstavljeni baš onako surovo kako to možete zamisliti u čitajući romane, ovog puta pojačani sivom i hladnom scenografijom. Iako bi želeli da verujemo da smo na civilizacijskom nivou dovoljno visokom da dogmatska učenja, zabrane, represiju možemo smatrati stvarom prošlosti, realnost nam pokazuje da je to daleko od istine. Sve jedno da li je u pitanju religijski ili nacionalni fanatizam, liberalno-političko korektni fanatizam ili pak običan apsolutističko idolopoklonički dajdasenakrademdoksamnavlasti totalitarni fanatizam, mi i dalje živimo u jedno zatvorenom svetu koji od istinskih ljudskih sloboda ima samo jeftine kulise. Gledajući ovu tv seriju ili pak, čitajući romane to nam postaje itekako jasno.
Dok je film pokušavao da ublaži Pullmanovu kritiku religije, pa se i pored toga našao na udaru fanatika, tv serija ne samo da to uopšte ne pokušava već sliku koji možete stvroti čitajući romana podiže na mnogo viši stepenik. “His Dark Materials” potpuno verno, bez kalkulisanja i kompomisa stvara sliku religije, crkve i njenih službenika, kao ovozemaljskih reprezenata religije, na način kako to percipira Pullman ali i većina osoba čijoj prirodi svaka vrsta dogmatizma smeta. Pullman, a ni serija, nikada kao ne pominju bilo koju od poznatih religija (a podjednako opisu odgovaraju sva tri, u ovom trenutku najakutelnija verovanja), tako da, ako se neko od vernika ili predstavnika istih našao uvređenim, mora da je pronašao neku istinu u onome što čita ili gleda, jer ništa više ne boli od skrivene i ne prihvaćene istine. Jednako slikovito podvlaći i postupke fanatizma i beskurpulonosti, koje često mogu doći i od stane ljudi koje najviše volimo i kojima verujemo, i gde zarad viših ciljeva gotovo uvek stradaju nejaki i nevini.
Ljubiteljima Pullmanove trilogije “The Golden Compass” i nije bio preterano dobra adaptacija, tako da ne verujem da su se previše potresli zbog nesnimanja druga dva filma. TV serija “His Dark Materials” čija je prva sezona ekranizacija romana “The Golden Comapss”, prvog iz trilogije, daleko hrabije pristupa adaptaciji književnog dela i predstavlja ostvarenje koje je jednako škaljivo kao i sami romani.
