El verano que vivimos [2020]
Novi film reditelja Karlosa Sedesa, “Leto koje smo proživeli” (2020), romantična je drama o zabranjenoj ljubavi, smeštena u raskošni ambijent Andaluzije, među osunčane vinograde i zvuke flamenka. Strukturno postavljen u dva vremenska toka, film počinje istraživanjem mlade novinarke, koja 1998. godine, u lokalnom galicijskom uredništvu, nailazi na intrigantne čitulje. Upravo putem njih, selimo se u leto 1958. koje nosi jezgro filma sa ljubavnom pričom.
Naime, u idilični predeo Hereza, u bogatu porodicu svog prijatelja Ernana (Pablo Molinero), koji se upravo verio sa Lusijom (Blanka Suarez), poslom stiže arhitekta iz Galicije (Havijer Rej) i remeti dotadašnju ravnotežu i blagostanje svojih domaćina. Gonzalo i Lusija se ubrzo zaljubljuju, otpočinjući priču koju čitamo četrdeset godina kasnije. Siže je prilično jednostavan, no to ne mora nužno biti mana.
Međutim, priličan jaz ovde postoji između onoga što se filmom htelo i onoga što se ostvarilo. Jasno nam je da je trebalo da bude reč o ljubavi jačoj od razdvojenosti, koja pobeđuje vreme. Neizbežnoj i uprkos prilikama u kojima nastaje. Problem filma je što takvu ljubav ne uspeva da nam prenese.
Kritika više puta pominje pokušaj tvoraca filma da svoje ostvarenje dovedu u vezu sa „Mostovima okruga Medison“ (1995). I mada se prijatnom čini misao da je Sedesovo ostvarenje španski omaž klasiku Klinta Istvuda, takva korelacija otkriva mu mane pre nego vrline. Ono što polazi za rukom Istvudu i Meril Strip dvadeset pet godina ranije, naprosto ne funkcioniše kod Blanke Suarez i Havijera Reja.
Na stranu glumačka virtuoznost pomenutog holivudskog tandema, „Leto koje smo proživeli“ ne daje dovoljno prostora likovima da izgrade intimnost, emociju u koju ćemo poverovati. A kad u romantičnom filmu zakaže emocija, šta ostaje? S pravom se njihovo držanje ocenjuje kao rezervisano. Ima se utisak da se škrtarilo na dijalozima u kojima bi se razvijala bliskost među nosiocima ljubavne priče. Fale detalji koji bi nam prikazali zbližavanje, upravo ona mesta koja u „Mostovima“ ilustruju povezanost likova na različitim nivoima, a pre svega na duhovnom.
Po senzibilitetu i miljeu blizak „Šetnji među oblacima“, još jednoj drami iz 1995, sa Kijanu Rivsom i Ajtanom Sančez Gijon u glavnim ulogama, ovo bi trebalo da bude jedan od onih filmova koji će nas povesti na romantično putovanje i upriličiti nam beg od svakodnevice.
„Leto“ nam pruža lepotu fotografije, kostimografije, urađen je dobar posao oko njegovog vizulenog identiteta. Herez, grad vina, konja i flamenka, vidimo u punom sjaju. Muzika i svetlost jesu kvaliteti koje bismo mogli izdvojiti. Takođe, nekoliko snažnih scena, poput one u kojoj se pominje izgradnja Tadž Mahala kao metafore za trijumf ljubavi nad vremenom, zatim scena smejanja na kiši i završnica koju prati sjajna muzika, dodaju vrednost ovom ostvarenju.
Nažalost, i pored potencijala koji je neporeciv, „Leto“ je nedovoljno skoncentrisano na svoje glavne aktere, rasipajući fokus na koloritne prikaze Hereza, konjičke trke, raskošne zabave i bogatstvo zemlje. Dok se, kompozicijski gledano, paralelni tokovi radnje smenjuju skokovito i ne naročito suptilno i umesto da se nadopunjuju, postoje jedan nauštrb drugog. Bledunjava je okosnica priče iz 1998, jer novinarka (Gijomar Puerta) i Gonzalov sin (Karlos Kuevas), koji je na pragu da otkrije veliku tajnu svog oca, u jedno tako važno istraživanje kreću naprečac, a i njihovi likovi deluju prilično plošno.
„Leto“ nosi jednu lepu zamisao, ali ne uspeva dosegnuti tananost u duhovnom životu svojih likova. Velika umetnička ostvarenja, bilo da je reč o knjizi, filmu, fotografiji ili nekom drugom mediju, postaju deo našeg sopstvenog iskustva. Zato im i prilazimo. Ovo je film koji isprva obećava mnogo, međutim, na tom obećanju i ostaje.
Vizuelno raskošan, okupan suncem, sa širokim kadrovima, predelima koje ćete želeti da posetite i vinima koja ćete poželeti da probate, „Leto koje smo proživeli“ predstavlja živu razglednicu juga Španije. Posmatra li se na taj način, postoji šansa da mu se njegove nesavršenosti oproste.
Prikaz je originalno objavjen na sajtu Mad About Cinema.
