The Green Knight [2021]

The Green Knight
Sailor Bear, BRON Studios, A24 / 2021
Režija: 
David Lowery
Scenario: 
David Lowery(written for the screen)
Zemlja proizvodnje: 
Ireland, Canada, United States, United Kingdom
Jezik: 
English
5.4
5

**(*)

3-

 

Od reditelja mnogohvaljenog filma THE GHOST STORY (koji je mene ugnjavio i ugasio sam ga posle 20ak minuta) stiže mnogohvaljena adaptacija engleske srednjovekovne viteške balade „Ser Gavejn (izvorno: Gauen) i Zeleni Vitez“.

            Ovog puta nisam zaspao, niti se smorio – odgledo sam do kraja, i mestimično čak i uživao, mada imam donekle razumevanja za one (prilično brojne) kojima je ovo bilo presporo i nerazumljivo.

            Jezgrovito rečeno (jer nemam vremena za sitna crevca), ovo je nešto kao EXCALIBUR, samo za sirotinju, u režiji nekog mutanta između Tarsema, Oza Perkinsa i Refna – samo što ne dobacuje ni do jednog od njih, sem mjestimice Perkinsa (GRETEL & HANSEL).

            S tom razlikom što je EXCALIBUR mudovito, muški režiran epski film kojem sasvim pristaje da koristi „Karminu Buranu“ na saundtreku, dok je THE GREEN KNIGHT bezmuda hipsterska varijanta, manje film a više skup razglednica-mrdalica (istina, neke od njih su baš-baš bombonice za oko) – a u kojoj je muzika pretežno neki mlaki ambijentalni folk!

            I s tom razlikom što je EXCALIBUR uzbudljiv i napet i dirljiv film, dok je THE GREEN KNIGHT prilično otuđujuće, uninvolving iskustvo u kojem teško da ćete tokom gledanja osetiti nešto jače od „Jao, što lepa livada! A vidi tek ovu divnu irsku šumu! Uuu, al su dizajnirali Viteza! Što dobri efekti!“

            I s tom razlikom što se Kralj Artur ne stidi da se poimence javi u EXCALIBURU, dok se u THE GREEN KNIGHT pojavljuje inkognito – engleski školarci, i Anglisti koji nisu spavali na času, možda će se i dosetiti da je taj „Kralj“ u filmu zapravo On, ali masi ostale publike možda i promakne taj „detalj“.

            Dobro, ok, u redu, možda nije ni trebalo da pominjem EXCALIBURA u istoj rečenici s ovim filmom; možda je bliskija paralela onaj poluzaboravljeni GRENDEL, ali šta da se radi, ipak je Gavejn vitez Kamelota (koji se ovde ne pominje imenom) i sin čarobnice Morgane La Fej (ovde inkognito prisutne, sa svojim šau-mau, ćiribu-ćiriba, iza kulisa, nejasno u kakvoj vezi s ikim ili ičim u filmu).

            Opštoj dezorijentaciji doprinosi i to što engleskog viteza iz otprilike 6. veka u filmu igra vrlo tamnoputi Indijac, i taman kad se upitate: „Hej, stani malo, koji je to ritam da te pitam?“ a ono vidite da mu keva izgleda ko ciganska vračara...

           A pošto nema prijemčivih likova ili plota, moj dokoni mozak se, upijajući ove lepe slike, scenografiju, kostimografiju i ostalo, pitao i tako dokoličarska pitanja kao: „Hej, stani malo, ako se ovo dešava u vreme Kralja Artura (ponavljam: 5-6. vek n. e.), zašto ovi zamkovi i unutrašnja dekoracija i nameštaj i oklopi i sve izgleda kao da se film dešava skoro 'iljadu godina kasnije?“

U redu: divan je ceo vizuelni aspekt, i nek su prokleti distributeri što ovo ne dovedoše u bioskope, jer ovo jeste film za veliko platno, gde sam ga rado iščekivao, ali uzaman; prelepi su ambijenti, i lepo uslikani; i ta CGI lisica je prilično dobro urađena (mada ne izgovori ništa tako memorabilno kao CHAOS REIGNS!); i prijalo mi je ubacivanje horor epizode o duhu žene bez glave (ovo se ne sećam da je bilo u orig. pesmi); i onaj creepy momak iz SACRED DEERA, Bari Kiogan, i ovde je odličan i krade scene u epizodnoj pojavi, kao pljačkaš-varalica-zgubidan – a odlična je i dugačka scena u jednom kadru u kojoj on trčka oko Gavejnovog/Gauenovog konja i iskenja jedno šes' stranica teksta usput, sve živo, lepo i prirodno; i Zeleni Vitez je memorabilna kreacija, i kako je vizuelno koncipiran, i izveden, i sa odličnim glasom koji mu je podario Tatko iz VEŠTICE…

ALI! Ritam zaista nije najhumaniji, naročito kad se dođe u goste kod nekakvog velikaša i njegove uspaljene žene-radodajke koja vrlog viteza tri dana iskušava (dok joj je muž u lovu)…

i nepotrebno su zamumuljeni ti odnosi likova, ko je ko i šta je šta, i ko šta simbolizuje i čemu služi u široj slici stvari – i mađijanje te Ciganke bez imena koja tu nešto vrača (šta i zašto i s kojim master-planom?)

i ta lisica koja, na kraju, i progovori, i ta hororično-zabavna ali „Čemu To?“ spektralna epizoda,

i ti Divovi koji se, načas, niotkuda, pojave (dobro, pominju se uzgred u pesmi, pa šta? Pominje se još mnogo toga što nije u film ušlo, a Čemu Ovde Divovi, Pitam? Jeste, lepo to izgleda, creepy and shit, ali jel' to jedini razlog?!)…

A ponajviše mi smeta poludupasta (ne)artikulacija centralnog pitanja cele ove priče, a to je sukob paganštine i sveže-implementiranog hristijanstva – taj Zeleni Čovek (Priroda = Smrt = Večno Vraćanje = Krug) vs. Hrist (Smrt Ovde Zarad Života Tamo Negde = Krst), tema ovde-onde dotaknuta, ali nestručno akcentovana i izgubljena u moru drugih lepih sličica, epizodica, detaljčića, te tematsko-zapletskih digresija i pod-tonova.

SLEDI POLUSPOJLER:

Završetak, drugačiji od hepienda u pesmi, nije nesimpatičan, iako je maznut iz meni omiljenog Skorsezeovog filma (i romana po kojem je rađen), i mada nije loš po sebi, nekako mi ne leži homogeno i dosledno uz priču ovako započetu i ovako (ne)artikulisanu: odnosno, ako se već htelo ići s tom mračnijom verzijom, onda je Senku Smrti i neumitnost uz nju valjalo jače i bolje i smislenije akcentovati tokom filma.

Sve u svemu, ovo je jedan od lepših filmova ove godine, a kad nema dobrih, dajte nam barem leeepe, šareeene, da imamo u šta da zveramo. Ako imate strpljenja, ako vas ne gnjave spore plotless hipster eye-candies poput pomenutog Hansela i Gretelice, ovaj Vitez se MOŽE POGLEDATI.

Samo ne padajte na hajp da je ovo Film Godine ili Ne Znam Šta, a s oprezom priđite i onima kojima je ovo Đubre Neopevano. Mrzim da budem u sredini, ali ovom prilikom, za moj groš, baš je tako: 3- je puna kapa za ovaj lep ali nedovoljno artikulisan film, što je ujedno manje nego što sam očekivao, ali u ovoj sušnoj godini, kako izgleda, čak i ovo će mi biti u top-10!

Recenzija je originalno objavljena na blogu The Cult of Ghoul.

Preporuka

share
New Spirit odiše atmosferom svakodnevne bespomoćnosti, koja se oseća kroz svaku notu albuma
share