"Calibre": Ozbiljno dobar triler

Calibre
Netflix / 2018
Režija: 
Matt Palmer
Scenario: 
Matt Palmer
Zemlja proizvodnje: 
UK
Jezik: 
Engleski
8.0
8

Reditelj i scenarista Matt Palmer započeo je svoju filmsku karijeru kratkim filmovima „The Gas Man" (2014), „Driven" (2014), „Island" (2007) i „Daylight Hole" (2006), a zatim je, 2018. godine, konačno snimio svoj prvi (i za sada jedini) dugometražni igrani film „Calibre" koji je, nakon debija na Međunarodnom filmskom festivalu u Edinburghu (gde je osvojio nagradu za najbolji britanski igrani film), objavljen na Netflix-u. Reč je o izvanrednom, napetom trileru o lovačkom izletu koji se pretvara u noćnu moru. Veoma je teško poverovati da je ovaj film delo debitanta, a istovremeno se oseća da je autor uložio toliko energije i truda u njegovo stvaranje jer se zaista vodilo računa o svakom detalju. Ne samo da je priča neverovatno ubedljiva, već su i likovi fantastični, baš kao i fotografija, ali je i glumačka ekipa jednako impresivna. Palmer je odlično odradio posao birajući dva izuzetno talentovana glumca za dve glavne uloge. Činjenica je da smo gledali filmove sa sličnom tematikom, odnosno filmove o ljudima koji odlaze u divljinu i tamo gadno nastradaju, ali ovaj šokantni triler je daleko od kopije bilo kog od njih, prava majstorija.  

Dva dugogodišnja prijatelja zaputila su se u izolovano selo u škotskim brdima kako bi vikend proveli na lovačkom izletu. Marcus (Martin McCann) je biznismen iz Edinburgha, koji nagovara svog prijatelja Vaughna (Jack Lowden), običnog momka čija je verenica trudna, da idu u lov, iako se njemu baš i ne ide. Dinamika između njih dvojice je izuzetna i očigledno je da je Marcus ovde dominantniji momak, skloniji ispadima i stvaranju problema, dok je Vaughn taj koji izvlači svog kolegu iz tih problema i koji je glas razuma u ​​ovom dinamičnom duetu. Takođe, kada se njih dvojica nađu u nevolji, Marcus je taj koji donosi odluke, a Vaughn ga sluša i prati bez pogovora, iako je svestan da njegovi izbori obično nisu najbolji. Njihove nevolje, dakle, počinju u šumi, gde odlaze mamurni posle prve noći u seoskom pabu u kojem su vreme proveli u društvu (uglavnom) ljubaznih meštana. Ne bih da otkrivam previše, jer i minimalno otkrivanje bi moglo da pokvari utisak. Zbog toga ćemo se tu zaustaviti i pustiti da gledalac sam otkrije šta će se kasnije dogoditi. Dovoljno je reći da vas ono što sledi neće ostaviti ravnodušnim.

Ovo su sočne, iscrpljujuće uloge za Jacka Lowdena (glumio u filmu „Dunkirk“ Christophera Nolana) i Martina McCanna, ali će uspehom filma reputacija obojice biti poboljšana. Mađarski snimatelj Márk Györi glatko se prebacuje iz udobnih prostora kuće na otvoreno (rekosmo, sjajna fotografija), dok dizajn zvuka Bena Bairda i Tima Barkera takođe igra važnu ulogu: osećaj kada treba pojačati zvuk, a kada brzo stišati i pustiti mračnu tišinu je perfektan. To je film koji nagrađuje strpljenje i pažnju na male detalje, i jedan od onih „slow burning“ filmova koji se ne „vare“ lako, a još teže zaboravljaju. Znamo da život može da se zakomplikuje u sekundi, a ovde imamo upravo takav primer.

Svi glumci koji su otelotvorili stanovnike zabačenog škotskog sela koje naši junaci odlučuju da posete izgledaju neverovatno autentično, čovek bi skoro pa mogao poverovati da ti ljudi stvarno tamo žive. I Palmer se zaista ovde mora pohvaliti, posebno ako se uzme u obzir da je on apsolutni početnik, barem kada je u pitanju dugometražni igrani film. Sve je to znalački sređeno, sa dosta tenzije i šoka, zbog čega će i najveći apetiti ljubitelja trilera biti zadovoljeni.

Autor: Marko Jovanović