Arcade Fire - Pink Elephant [2025]

May 30, 2025

Arcade Fire

Pink Elephant

Columbia / 2025

"Pink Elephant", sedmi studijski album Arcade Fire, predstavlja pokušaj benda koji se tokom poslednje decenije bori sa vlastitim identitetom, da se redefiniše u svetlu promenjenih okolnosti i narušenog ugleda. Muzički, album oscilira između introspektivnog lo-fi pristupa i pokušaja da se vrati na stare putanje grandioznog indie rock-a. Album je gotovo previše ličan, kao slušanje propovednik koji moli za oprost od svojih vernika.

Album je snimljen u Nju Orleansu pod produkcijom Daniel-a Lanois-a, veterana koji je radio sa U2 i Bob Dylan-om. Ova saradnja donekle čini zvuk organskim, ali istovremeno otkriva i fundamentalne probleme benda.

Album otvara "Open Your Heart or Die Trying" i je jedna od tri instrumentalne kompozicije na albumu od 10 pesama. Na početnoj pesmi, oni nude da "otvoriš svoje srce ili umreš pokušavajući". Pesma funkcioniše kao emocionalna najava onoga što sledi - očajni pokušaj emotivne transparentnosti, dok sledeća, naslovna “Pink Elephant” pokušava da se pozabavi temama introspekcije i samoproučavanja, i sa muzičke strane naginje onom starom, prepoznatljivom zvuku benda.

“Year of the Snake” obeležava lo-fi estetika dok kombinuje Butler-ove i Régine Chassagne intimne vokale u snažnom refrenu.

I pored sve ukupnog bledog utiska albuma, bendu se mora priznati da retko koji izvođači mogu da stvore tri pesme dobre kao "Year of the Snake", "Circle of Trust" i "Alien Nation" na jednom albumu. Ove pesme predstavljaju najjače momente albuma, gde bend uspeva da balansira intimnost sa svojom prepoznatljivom ekspanzivnošću.

"Ride or Die", balada sa finger-picking pristupom gde Butler i Chassagne ne dubliraju svoju veru jedno u drugo, već umesto toga zamišljaju koji bi sledeći korak njihova veza do smrti mogla da preduzme. "Ride or Die" registruje više nego dovoljno emotivne snage, sa pastoralnim gitarama koje podseća na rane AF klasike, dok “I Love Her Shadow” nosi bledi eho disco estetike albuma “Reflektor”.

"Stuck in My Head" se izdvaja kao pesma koja pokazuje tračak stare energije benda, ali to nije dovoljno da spasi album od opšteg utiska neodlučnosti i nedostatka fokusa.

Album sadrži tri instrumentalne kompozicije: "Open Your Heart or Die Trying", "Beyond Salvation" i "She Cries Diamond Rain". "Beyond Salvation" ugrađuje pomešane semplove usred fantastičnog glissanda, dok je "She Cries Diamond Rain" nebeski hum.

Muzički, album pokušava da kombinuje različite stilove, ali bez jasne vizije ili koherentnosti. Produkcija pod rukovodstvom Daniela Lanoisa donosi određeni nivo tehničke sofisticiranosti, ali ne uspeva da prikrije nedostatak inspiracije i kreativnosti u samim pesmama. U poređenju sa prethodnim albumom "WE", koji je bio viđen kao povratak bendu njihovim korenima i autentičnosti, "Pink Elephant" deluje kao korak unazad.

"Pink Elephant" je album koji je teško oceniti van konteksta ličnih i profesionalnih borbi benda. Muzički, predstavlja bend koji se bori da ponovo pronađe svoju suštinu, sa momentima briljantnosti koji su zatrpani nekonzistentnošću izvođenja i produkcije. Veoma je tužno videti bend koji je oblikovao toliko indie muzike da sada izgleda tako izgubljeno u njoj.

Za dugogodišnje fanove Arcade Fire-a, album nudi nekoliko kvalitetnih momenata da opravda slušanje, ali je daleko od povratka na formu njihovih klasičnih albuma poput "Funeral" ili "The Suburbs". Za nove slušaoce, "Pink Elephant" može služiti kao zanimljiv uvid u bend u krizi, ali nije najbolja tačka za upoznavanje sa njihovim opusom.

“Pink Elephant” daje sliku benda koji i dalje želi da ide napred, samo nije baš siguran kojim pravcem.