Linda Bustrem Knausgor, Dobro došla u Ameriku

 

Svi čitaoci koji su uplovili u čitanje Knausgorove Moje borbe, susreli su se sa jednim od najupečatljivijih književnih likova današnjice – Lindom Knausgor. Intrigantni postulati autofikcijskog žanra transportovali su Lindu iz stvarnog sveta pokazujući nam je ogoljenu u njenoj privatnosti. Osoba suočena sa disfunkcionalnim porodičnim naslađem, teškom kliničkom depresijom, dijagnozom bipolarnog poremećaja, supruga velikog pisca Karla Uvea Knausgora, majka neoprezno uvučena u veliki književni poduhvat ne shvatajući da može dostojanstveno da ga iznese do kraja. Linda je pre svega autorka, književnica, kojoj je projekat Moja borba, poljuljao ne samo lično dostojanstvo, već i profesionalni ugled književnice. Poznajući ceo ovaj kontekst čitaoci će se suočiti sa novom Lindom, sada već bivšom suprugom Knausgora. Linda se vraća sa drugim romanom, pre svega svojim, ali implicitno i čitaocima Moje borbe, da kaže svoju stranu nesrećne ljubavne priče žrtvovane na oltaru visoke književnosti. Na neki način, autofikciju autorka potcrtava kao književni rijaliti bivšeg supruga, rešena da odgovor pošalje i njemu i čitaocima, ali ovde jednim tradicionalnijim žanrom, nastavljaći suludi sudar dva velika pisca u maniru omiljene američke zabave rijaliti šou programa Keeping Up With the Knausgors.

 

Welcome to America

 

Čitaoci se na samom početku odmah stavljaju pred dilemu da li je naslovom autorka želela da izvrgne ruglu književne metode svog bivšeg supruga. Hajde da pokušamo kroz ovaj tekst da to utvrdimo – Welcome to America. Srpskoj čitalačkoj publici, roman je došao u izdanju Lagune iz Beograda, u prevodu Nikole Perišića sa švedskog, sredinom 2020. godine. Glavni pripovedač u romanu je Elen, devojčica ozbiljno poljuljanog psihičkog zdravlja, koja odrasta u disfunkcionalnoj porodici i koja se neprestano moli za smrt svog oca jer ne može da podnese njegovo prisustvo.

Tehnikom in medias res saznajemo za očevu smrt, koja će kod devojčice izazvati toliku traumu da će ostati nema. Misliće da su ona i njen bog odgovorni za tu smrt i sebe će doživeti kao ubicu. Kod čitaoca će se odmah javiti osećenje, da ovde vise ne govorimo o Elen, sveznajućem pripovedaču, već o Lindi nepouzdanom pripovedaču koji počinja da se obraća čitaocima Moje borbe da je ne doživljavaju kao osobu suočenu sa ludilom, već osobu suočenu sa traumom. No, da ispoštujem autorkin tradicionalni način pisanja i vratimo se Elen. Njen otac je mentalno bolestan, lečen je u raznim psihijatrijskim  ustanovama i jednom je pokušao čak i da ubije svoju porodicu ostavljajući gas uključenim dok svi spavaju. S druge strane, imamo distanciranu i narcisoidnu majku glumicu i brata koji je neprestano ljut zbog životnih okolnosti i lako uvredljiv.