The Guernsey Literary and Potato Peel Pie Society [2018]

The Guernsey Literary and Potato Peel Pie Society
StudioCanal / 2018
Režija: 
Mike Newell
Scenario: 
Mary Ann Shaffer, Annie Barrows, Don Roos, Thomas Bezucha, Kevin Hood
Zemlja proizvodnje: 
UK
Jezik: 
Engleski
8.0
8

“Društvo za književnost i pitu od krompira sa Gernsija” (The Guernsey Literary and Potato Peel Pie Society, 2018) iznova potvrđuje obnovljeno interesovanje filmskih stvaralaca za književne teme. Dozvolićemo da nas obraduje pretpostavka da je to zato što žele iznova da istaknu značaj književnosti u duhovnom životu čoveka.

Činjenica je da uz knjige pobeđujemo usamljenost jer šta je drugo književnost, ako ne komunikacija? Mogućnost da među autorovim rečima prepoznamo sopstvena razmišljanja, žudnje i strahove. Ili su knjige za nas možda vrata do nekih novih svetova u kojima rado tražimo utočište? Šta god da je razlog, knjigu prepoznajemo kao starog, dobrog prijatelja koji (najčešće) ne izneverava.

Ovogodišnja istorijska drama Majka Njuela, “Društvo za književnost i pitu od krompira sa Gernsija”, zasnovana na istoimenom romanu Eni Berous i Meri En Šefer, za središnji motiv ima književnost kao vid izbavljenja. Kako ne bih otkrila previše i kako bi ovaj tekst bio, popularno rečeno, spoiler free, reći ću samo da autori filma potcrtavaju snažnu veru u magiju knjige i u knjigu kao mesto susreta – misli, ideja i ljudi.

Ovo je film o spisateljici koja, prolazeći kroz stvaralačku blokadu, traga za pričom vrednom pričanja. Takođe, ovo je film o pronalaženju sebe kroz upoznavanje sa sudbinama drugih ljudi. Kao što su jednom spasle život društvancetu sa Gernsija, knjige su tako, vidimo, junakinji otkrile putokaz za izlazak iz sveta koji nije osećala kao istinski blizak.

Teško je opredeliti se za tačnu žanrovsku odredenicu ovog filma. On jeste, u krajnjoj liniji, romantična priča, no svojim krugom tema izrasta iz ovog okvira. Istorijski kontekst čini vreme neposredno nakon Drugog svetskog rata u Engleskoj. Tehnika smenjivanja linearnog i retrospektivnog prikazivanja prilično uverljivo donosi atmosferu ratnih zbivanja, nemaštine i života pod okupacijom, kao i posttraumatsko doba društva po završetku rata.