bdrmm - Bedroom [2020]

bdrmm
Bedroom
Sonic Cathedral Recordings / 2020
9.0
9

Da se nešto veoma dobro kuva na nezavisnoj muzičkoj sceni Britanije počelo se nazirati još pre nekoliko godina.  Sada je to već potpuno očigledno, a najbolji i jedini potreban dokaz je broj odličnih albuma koji dolaze od novih, mladih bendova. Svojim debi albumom  „Bedroom“  britanski kvintet bdrmm (izgovara se isto kao i ime albuma Bedroom)  je postao jedna od perjanica nove, mlade britanske scene.

Ryan Smith je još 2014.godine snimio svoj prvi demo, koji je bdrmm na  njegovo veliko iznenadjenje doneo mesto na playlisti BBC radija, uz napomenu da se radi o bendu na koji treba obratiti pažnju. Ubrzo nakon toga bdrmm postaju kvintet i niže se niz veoma dobrih singlova i EPja koji privlače pažnju renomirane i veoma cenjene nezaviste etikete Sonic Cathedral. 

Bdrmm inspiraciju za svoju muziku izvlače iz britanske scene sa kraja 80ih i početka 90ih. Instrumental „Momo“, odličan spoj  shoegaze gitarskih melodija i kraut rok / motorik ritam sekcije možemo nazvati gotovo savršenim otvaranjem albuma.  

„Push/Pull“ donosi nam mračniju gotsku-post punk amsoferu muzike 80ih, dok „A Reason to Celebrate“  je možno distorziran shoegaze omaž  albumu „Loveless“ benda My Bloody Valentine.  „Gush“ i „Happy“ su do poslednjeg tona, majstroski vešto komponovani pop hitovi, koji donose melanholiju ranih The Cure ili benda DIIV iz njihove „Oshin“ faze sa početka karijere.

„(The Silence)“ je lagani ambijentalno eksperimentali dream pop, na koji se nadovezuje slow tempo post-rock  instrumetal „(Un )happy“.  „If...“ ponovo donosi grmljavinu distorziranih gitara, da bi psihodelična  „Is That What You Wanted to Hear?“ još jednom dovela album do krešenda i uvela ga u miran hipnotički dream pop završetak u pesmi „Forget the Credits“.

Bedroom“ je već sada, svakako jedan od najupečatljivih i najboljih debi albuma ove godine, jer nije lako biti bolje od ovoga. Bdrmm, koji pored pevača i gitariste Ryana Smitha čine njegov brat Jordan Smith na bas gitari, Joe Vickers na gitari, Danny Hull (sintisajzeri) i Luke Irwing (bubnjevi) ostavljaju utisak grupe mladih ljudi koji su sa najvišim ocenama savladali muzičke lekcije iz prošlosti. Sonična distorzirana erupcija My Bloody Valentine, melodičnost Ride ili The Cure, emotivnost Slowdive, uz zvučni i kreativni imprit mladog benda pred kojim je neverovatna budućnost.