Andor [2022]
Star Wars fanovi već godinama kukaju za nekim „ozbiljnim“ ostvarenjem iz ovog univerzuma. Ne može se poreći da su se nakon onog fijaska sa novom trilogijom i onih par sporednih filmova, Lucasfilms i Disney u potpunosti povadili tv serijama, od kojih je svaka, bila više nego kvalitetna. Ali sve tv serije „Mandalorian“, „The Book of Boba Fett“, „Obi-Wan“, pa čak i animirani „Bad Batch“ uveliko su se oslanjale na elemente koje su bliže onoj nerd/geek publici. Džedaji, lovci na ucene, odmetnuti storm truperi i povrh svega „sila“, to su stvari na koje se ponajviše ložila pomenuta publika, dok je kod one, manje maštovite publike, sklonije realnom svetu izazivala podsmeh.
Od trenutka kada je Disney preuzeo franšizu deluje kao da konstantno traga za načinom da spoji ta dva sveta, što je izrodilo onaj nesrećni pokušaj Rianna Johnsona da napravi Star Wars za odrasle, ili pak uvlačenje trenutnim sociološkim trendovima i akcijom „The Force is Female“.
Suočeni sa ogromnim protestom fanova i epskom katastrofom franšize, Disney uzde prepusta Dave Filoniju koji je potpuno preokrenu stvari. Ali i pored toga, tv serije pod njegovom palicom i dalje su previše oslanjale na pomenute elemente Star Wars univerzuma. što apriori kod jednog dela publike sva ova ostvarenja čini neozbiljnim.
Kada je najavljena tv serija „Andor“, gde je glavni lik, naravno Cassian Andor, koga i u seriji ali i filmu „Rogue One“ odlično glumi Diego Luna, reakcija fanova je bila mlaka, i pratile su je kometari tipa da je „Andor“ serija koju niko ne želi, o liku koji nikoga ne zanima. E pa na kraju dobili smo verovatno i najbolju tv seriju iz Star Wars univerzuma, koja će na žalost ostati ujedno i najpotcenjenije ostvarenje.
U „Andor“-u nema džedaja, nema sile, nema nikakvih Skywalkera, Soloa, Kenobija, imperatora Putina...pardon Palpatina, ili bilo kog drugog dobro poznatog karaktera. Nema čak ni vanzemaljaca, bar ne u onom glavnim ulogama, već su više nešto poput dekora u pozadini. U centru pažnje su poptuno obični ljudi, bez ikakvin natprirodnih osobina, jednostavni, obični, često nevidljivi, čiji životi su i dalje važni i koji su na kraju oni pravi heroji koji menjaju svet.
Cassian Andor je običan čovek, sitni kriminalac i švercer koji igrom slušaja upada u mnogo veću priču, u koju ni sam ne veruje na početku. Razvoj njegovog karaktera od oportuniste do heroja je dobro, nenapadnim, prirodnim tokom oslikan kroz 12 epizoda. Dobijamo i mali prozor u same začetke pobune, kroz sudbine nekih od glavnih organizatora Luthena Reala, uvek odlični Stellan Skarsgård, i ljubiteljima Star Warsa već dobro poznate senatorke Mon Mothme (Genevieve O'Reilly).
Scenaristi su uspeli da stvore i veoma upečatljive sporedne likove koji takođe veoma obogaćuju priču poput izuzetnog Andy Serkisa kao Kino Loy, i smatram da je prava šteta što taj karakter neće imati više vremena u daljem razvoju ove tv serije, ako ga bude. Zatim tu je i Fiona Shaw kao Marwa Andor, Cassiaonova majka, čiji govor u poslednjoj epizodi završava ovu sezonu na veoma upečatljiv način.
Vizuelno „Andor“ je takođe izuzetna tv serija, koja nema onako egzotične i živopisne lokacije poput „Mandaloriana“ ali savšeno oslikava atmosferu, sa jedne strane sterilne i brutalne diktature i sa druge strane sveta koji grca pod čizmom te dikature. Sami karakteri sa zle strane, iako neki od njih deluju na momente kao psihopate, ponajviše Cyrill Karn (Kyle Soller) ponajviše su obični ljudi koji samo izvršavaju svoje dužnosti bez ikakvog upliva morala ili zdravog razuma.
Od svih Star Wars ostvarenja ova ponajviše oslikava realan svet u kome živimo. Ako zanemarimo onu naučno fantastičnu komponetnu poput dalekih planeta ili svemirskih brodova, imamo svet u kome je lako povući crtu između dobra i zla. U trenutku u kome živimo, to je više nego jasno, kada recimo imamo herojski ukrajinski narod, obične ljude koji se bore proti zle imperije. Ali je mnogo teže sebi priznati da globalno, svi mi već živimo u svetu nalik ovoj iz Star Wars univerzuma. Možda mi nemamo nekog Palpatina, ali imam socijano/ekonomsko uređenje koje pruža svoje pipke, u liku gramzivih multinacionalnih korporacija i njima podređenih, korumpiranih vlada.
Nije bila potrebno da nam „Andor“ pokaže da ne treba čekati na razne džedaje i nadljude da rešavaju naše probleme. Da smo mi sami sebi najveći neprijatelji jer dok mi spavamo, tama se širi, poput rđe, isisavajući život oko nas. Mi sami ne glasamo na izborima, jer ne verujemo da išta možemo da promenimo, ne izlazimo na ulice kada nam rudarske korporacije otimaju i truju zemlju na kojoj živimo, sedimo i buljimo u ekrane dok nam delić po delić otimaju slobodu pretvarajući nas u bezumne klonove „progresa“.
Nije "Andor" prvo filmsko ili tv ostvarenje sa tematikom pobune i borbe protiv zla, ali je svakako veoma dobro da konačno u Star Wars univerzumu imamo priču o običnim ljudima koji postaju heroji. A mi u realom svetu, pa jedino nam ostaje da se probudimo i krenemo u pobunu, a biće sve više razloga za tako nešto.
