Kada opsesivno volite i aktivno pratite muziku više decenija, logično je da se vaša lista omiljenih muzičara menja. Na ličnom primeru mogu potvrditi da svega nekoliko muzičara koji sam voleo i cenio pre dvadesetak godina zaokuplja moje muzičke uređaje i danas. U tu nekolicinu sasvim sigurno spadaju „The Beatles“, „The Beach Boys“, „Velvet Underground“, Bob Dilan i Nil Jang. Na ovim stranama imali ste prilike da o nekim od pomenutih umetnika pročitate šta je to zbog čega su ovi muzičari opstali preko dve decenije u sferi interesovanja nekog ko svakodnevno „prerasta“ na desetine grupa koje je nekada voleo.

Ovaj traktat o posebnosti posvećen je  Nilu Jangu. O čoveku koji je prisutan na muzičkoj sceni gotovo pola veka i koji iza sebe ima 40 studijskih albuma, teško je reći nešto što već nije rečeno. Ni na kraj pameti mi nije da prepričavam Nilovu biografiju koja je ionako već prežvakana milion puta, a i nalazi se u desetinama knjiga. Ako vam je već stalo do detaljne priče ko je u stvari Nil Jang, najtoplije preporučujem njegovu autobiografiju „Waging Heavy Peace“ koja je objavljena 2012. godine.

Umesto toga, danas se bavimo nekim Jangovim pesamama koje su ostavila dubok trag na autora ovih redova. S obzirom na prilično dug period koji sam proveo uz njegovu muziku, logično je da sam utehu, nadu i radost bojio sa desetinama njegovih pesama. Ovo je priča o nekima od njih.

Preporuka