GistroFM: The Moon & the Sea
Ima jedna pesma koja počinje stihom „I never felt magic crazy as this“. Samo nekoliko puta u životu sam se osećao baš tako i naravno da se svakog od tih nekoliko puta jako dobro sećam. Jedan od njih je bio kada sam prvog dana došao u onu moju oazu na grčkom ostrvu Naksos. Ona podseća na kućicu sa ove fotke, samo je još malo lepša. Sav onaj mir kome težim od kad znam za sebe, sve ono za šta živim, pronašao sam na tom mestu. Sada znam da ono nije samo u mojim snovima već da stvarno postoji.
U istoj toj pesmi već sledeći stih glasi „I never saw moons, knew the meaning of the sea“. O njemu sam ramišljao jedne tople oktobarske noći dok sam u tom raju na Naksosu pio limunadu na svom balkonu, slušajući baš tu stvar. Ispred mene je bila pučina obasjana mesečinom. Mesec i more su povezani, plima i oseka su dokaz. Iako je čovek bio i na moru i na Mesecu, oni su i dalje većini ljudi nedokučivi. Oba su velika, misteriozna prostranstva, mahom neistražena, oba znaju mir, ali vala i nemir. Iako to možda na prvi pogled ne izgleda tako, Mesec i more su kao neki blizanci. Zato se ovonedeljni Gistro FM i zove po njima.
Onda slede stihovi „I never held emotion in the palm of my hand or felt sweet breezes in the top of the tree“. Istina da je teško držati emociju u ruci, ali onih baš dobrih dana, par puta mi je čak i to uspevalo. Nisam te večeri bio na vrhu drveta, ali sam imao lepši pogled. I osećao se povetarac, onaj letnji, iako je samo koji dan pre toga počela jesen. Osećanje koje sam imao te noći na balkonu na Naksosu uz tu melodiju, neprevodivo je. Jedino što mi je tad zasmetalo je što sam bio sasvim sam. Nije bilo nikog sa kim bih mogao da podelim taj nestvarni osećaj. Ne možeš želeti da budeš mesec dana sam na ostrvu iz snova i posle se žaliti što nema nikog pored tebe idiote, prošlo mi je kroz glavu tad. I nisam se žalio, samo sam mislio u sebi.
A onda se začuo stih „But now you’re here, brighten my northern sky“ i sve je opet bilo kako treba. U mom srcu je opet bio mir. Znao sam da je to moje usamljeno stanje tek faza i znao sam da će moje nebo opet biti sunčano, vedro, bez ijednog oblačka. Doduše nisam imao pojma kad, ali jebeš kad. Važno je da hoće. Znam da je to bilo jasno i Niku Drejku koji peva tu pesmu. Ona se zove Northern Sky i za mene je to najlepša pesma koju sam čuo u celom svom životu. Toliko je moja, da iskreno sumnjam da ću čuti lepšu, pa makar i doživeo stotu. Malo je ičega na ovom svetu što je toliko moje.
Današnji Gistro FM je krcat novitetima – imamo čak pet albuma nedelje. Jedan su, nakon skoro četvrt veka, snimili Pulp (i zvuči sve bolje što ga više slušam), jedan sestre iz Kalifornije Aly & AJ (producirao Džonatan Vilson i zvuči kao mešavina Fletwood Mac i War on Drugs), jedan Teksašanin Hejden Pedigo (nežna, akustična, instrumentalna muzika za gledanje u more), jedan Mark Fraj (ako volite Leonarda Koena obratite pažnju), a jedan norveški multiinstrumenatlista Gejr Sundstol (liči malo na Morikonea) za kog legenda kaže da je braći Koen bio inspiracija za jedan lik u filmu Fargo. Danas obeležavamo pola veka od jednog remek-dela Ala Grina, a slušamo još prvi singl sa novog Big Thief albuma, zatim Pavement, novi album Džoša Rauza, Majkla Kivanuku, Rialto, Drugdealer i Wayes Blood i mnogo toga još.
Ovaj osmi jun je nekom običan, a nekom poseban. Bez obzira na to kako ga doživljavate, siguran sam da će vaš zen ovog dana imati više nego adekvatnu muzičku podlogu.
